• Jesmo li imali sreće u žrijebu? Kakvi su protivnici zmajeva?
- Ne možeš pobjeći od svih. Moraš nekog dobiti. Taman ona mješavina za koju se znalo da će biti u svakoj grupi. Jedan favorit. I još jedan malo manji favorit. Tako da se već sada zna ko bi mogao da prođe. Jedino sad da mi prisvojimo ulogu tog drugog favorita. To bi bilo interesantno. Ali, to bismo morali preko leđa Nigerije i Irana. Ovako gledano, to je logično, jer ako mislimo nešto da napravimo, to je to. To je mala liga, gdje treba računati odmah sve zajedno. Ako hoćeš da budeš među prva dva, moraš dobiti jednu utakmicu. Sada je pitanje koga. Ne možeš reći dobit ćemo Argentinu. Možeš reći, ali pitanje je kako. Ali, za bilo koju drugu utakmicu ako kažeš da ćeš ih dobiti, to je motiv više za njih. Treba se toga čuvati. Što da im dajemo štap u šake da nas udaraju po glavi? Niko ne trpi, pa ni mi, da ga se proglašava autsajderom. Kamo sreće, ja molim Boga da Argentinci ili Nigerijci kažu mi računamo da ćemo pobijediti Bosnu i da ćemo proći dalje. Nama treba motiv u takvim situacijama. A to je najbolji motiv. Da nas potcijene. To je zadatak i za vas novinare, da sami sebe ne dovedemo u situaciju da se potcijenimo, ali ni da se precijenimo. Pokazali smo da možemo igrati sa svakim. Sve je to uredu. To je pozitivno u cijeloj priči. Da smo do sada odigrali toliko prijateljskih, trening-utakmica, da imamo već informacije, manje-više, o svim učesnicima SP-a, koja god da je grupa. Barem smo po jednom igrali sa sličnim ili direktno. Prije 15 dana smo igrali sa Argentinom. Zar nam treba bolja informacija?
• Koliko je opasna Nigerija?
- Eh, sad tu treba biti objektivniji. Nigerija je jedno vrijeme bila iznenađenje na više svjetskih prvenstava. Uvijek su dovodili neku novu ekipu koja bi uvijek igrala lijepo. I imala dosta dobrih igrača. I dan-danas je tako. Takve ekipe ne smiješ potcijeniti ni za živu glavu.
• A Iran?
- Iran je jednom bio iznenađenje u Francuskoj. Znači i oni mogu da budu neugodni. Imali su dobru reprezentaciju. Više od pola tima je nakon SP-a ostalo u Evropi. Onaj brkati špic Ali Dei je sastavljao reprezentaciju nasilu. Bio im je šef.
• Bilo bi lijepo da izborimo osminu finala i tamo naletimo na Francuze?
- Najlakše je demagoški reći treba razmišljati pozitivno. Treba vjerovati da se sve može. Mi smo takva ekipa koja može iznenaditi sve, pa i samu sebe. Jedina smo ekipa na svijetu koja može iznenaditi i samu sebe.
• Koliko je pozitivno, odnosno negativno to je što se BiH plasirala na SP koji će se igrati u dalekom Brazilu, zbog čega naš tim vjerovatno neće imati podršku navijača kakvu je imao u kvalifikacijama, u kojima je na svakoj utakmici većina stadiona bila ispunjena navijačima našeg tima?
- To više treba gledati s pozitivne strane. Mislim igrači, ako dobro razmisle, to bi trebala da nam bude i prednost. Jer, moraju malo da počnu da misle i o navijačima. A, to znači da moraju da imaju jednu obavezu prema tim ljudima koji putuju za njima, žrtvuju pare, ono što su zaradili na jedvite jade. To bi trebao da bude onaj dodatni motiv koji bi trebalo iskoristiti na najbolji mogući način. Ne ucjenama ili bilo čim... Zaslužili su ti ljudi ovako fini izlet u Južnu Ameriku koji igrači mogu da im uljepšaju i to dobro. Jer sve žrtve koje su podnijeli putujući po Evropi, novac koji su potrošili i žrtvovali možda i živote... O tome treba malo voditi računa. To je senzibilni dio svega toga. Malo bi i javnost inače trebala biti senzibilnija što se tiče te publike. Ne koristiti ih uvijek kao štit, već jednostavno im dati šansu da budu pravi. Vidjeli ste koje je veselje bilo kada smo prošli. Čak ni u Brazilu, koji je čisto fudbalska zemlja, nije se svijet toliko radovao prolasku Brazila kao što smo mi. Možda zato što je prvi put.
• Zar BiH nije mogla i ranije izboriti neko veliko takmičenje?
- Pošteno gledajući, treba reći da je BiH imala i boljih ekipa od ove. Nažalost, oni se nisu kvalifikovali. Nažalost, kažem, a bilo je boljih timova. Izgubili smo i pet, šest selektora, valjanih ljudi koji vole fudbal i znaju. Sad smo ih pogubili, sada ih nema. A svi oni žive i svi rade, ali jednostavno su pogubljeni. Sad ne znaš više kako da kompenziraš nečiji rad. Recimo, Muzura (Fuad Muzurović, op.a), Miše (Smajlović, op.a), Muše (Dželaludin Mušović, op.a), Bake (Blaž Slišković, op.a), Ćire (Miroslav Blažević, op.a)...
• Dosta stvari se promijenilo u Savezu. I Vi ste tu...
- Nisam se ja petljao. U tom poslu moraš biti samostalan.
• Ne u rad selektora, ali jeste doprinijeli stabilizaciji N/FSBiH nakon suspenzije od FIFA i UEFA.
- Ako je to nešto specijalno, onda se treba ubiti. Šta je specijalno da odeš kod Dodika ili kod Čovića? To su normalni ljudi kao i svi ostali. Ne vidim ja tu ništa herojsko. Računaš da ćeš naići na čovjeka koji se razumije u sport, u život, zna šta to znači i ne trebaš ga ni ubjeđivati. Prema tome, ako je to bilo neko veliko čudo da odem ja tamo, pristat ću ja opet.
• Svi se nadamo da ih neće ponovo trebati ubjeđivati.
- Kada bih znao da ćemo biti prvaci svijeta, otišao bih pješke kod Dodika.
Navijat ću i za komšije
• Opšte mišljenje svjetske fudbalske javnosti je da je Brazil favorit Grupe A. Koja se još reprezentacija može nadati prolasku dalje?
- O Brazilu ne treba trošiti riječi. Što se tiče druge ekipe, hajde po inerciji da kažem - naše komšije. Samo da se prvo spuste na noge. Da imaju dosta iskustva, to jeste. Da imaju dosta dobrih igrača koji igraju u velikim klubovima, to isto niko ne može pobiti i oni mogu biti potencijalno iznenađenje. A ne vidim zašto bi bilo iznenađenje da oni pobijede i Meksiko i Kamerun, što je objektivno realno, ako treba i to da kažem. Ne treba tražiti odmah izgovor ako ne uspiješ. Kod nas je prvo to, pa tek onda pričamo o onom šta možemo. Prvo tražimo šta nam smeta, a nama smetaju svi oni koji su na ovim papirima, smatra Osim.
