Emir Spahić već godinama predvodi našu reprezentaciju i odolijevajući mnogobrojnim preprekama koje su postavljala velika trenerska imena, ekipa protiv kojih smo igrali, uspio je prvi put u historiji, zajedno sa svojim saigračima iz reprezentacije plasirati se na Svjetsko prvenstvo.
Ostvarenje dječačkog sna
Ovo je bio i njegov dječački san, a zahvaljujući svom temperamentu i karakteru te prije svega upornosti da prevaziđe sve prepreke i teškoće na trnovitom sportskom putu, živi svoj san i na oficijalnu internet-stranicu N/FSBiH priča o odgovornosti, uzorima, navijačima, inspiraciji...
• Kao kapiten, predvodit ćete reprezentaciju na SP. Da li to doživljavate kao dodatnu odgovornost, opterećenje ili motivaciju?
S jedne strane jeste opterećenje, a s druge strane to je čast i dodatna motivacija. Biti kapiten jedne generacije koja je po prvi put odvela svoju državu na jedno veliko takmičenje i to SP je zaista čast. Predvoditi svoje momke, ako to tako mogu reći, odnosno svoje kolege na Mundijalu je zaista čast. S druge strane, normalno da je i opterećenje, jer u slučaju da se nešto loše dogodi, iako o tome ne želimo razmišljati, normalno je da ću ja uz selektora biti glavni i odgovorni za te stvari. Opet kažem, ne želim razmišljati, ali sve je moguće u našem sportu.
• Šta za Vas lično znači igranje na SP-u?
Kruna moje karijere. Ostvarenje snova iz djetinjstva.
• Često ste pred važne utakmice imali poseban ritual. Spremate li možda nešto posebno pred prvu utakmicu protiv Argentine?
Isto kao i moje kolege, neiskusan sam u tim situacijama, jer nikada nisam igrao na velikim takmičenjima. Ali, mislim da samim pojavljivanjem na SP-u i predstavljanjem svoje države i svog naroda, noseći grb svoje zemlje na prsima, predstavlja neki ritual. To će biti moj jedini rital, jer za SP se ne treba nešto posebno spremati i motivisati. Jednostavno, treba izaći i igrati od srca, onako kako smo svi navikli.
• Šta je obilježilo Vaše fudbalske početke?
Ne znam odakle da počnem... Mislim da je dolazak u reprezentaciju moj fudbalski početak. Meni su klubovi posao koji pokušavam odraditi maksimalno korektno. Ponekad čak i prekorektno... A reprezentacija mi je obaveza i nešto što me čini sretnim.
• Koje osobe imaju naveći uticaj na Vas na terenu i van terena?
Van terena otac, a na terenu ljubav prema domovini. Posebno kada pričamo o reprezentaciji.
• Imate li uzora među igračima?
To je prije svih bio Sergej Barbarez i on će to uvijek i ostati. Nekako je na posebnom mjestu u mom srcu i u mom životu. Ne samo kao kolega, nego i kao prijatelj.
• Mogu li navijači promijeniti rezultat utakmice?
Sigurno da mogu i to nam se događalo mnogo puta. Počevši od, po meni i najvažnije, utakmice u Žilini protiv Slovačke. Oni su praktički preokrenuli situaciju kada smo već bili na koljenima i u izgubljenoj situaciji, kada je naš san koji smo sanjali toliko godina došao u pitanje... I onda se digne jedan dio tribine, drugi, treći..., postignemo dva gola za pobjedu i nastavimo put prema našem snu.
Plesat ćemo sambu
• Čime biste se bavili da niste fudbaler?
Teško pitanje, koje mi često postavljaju, a na koje nemam odgovor. Ne znam jer u životu, od malih nogu, bavio sam se samo fudbalom. Nemam pojma u čemu bi bio dobar, a ne znam da li postoji posao koji bi me činio sretnim i ispunjenim.
• Da li ste nekad bili u Brazilu?
Nisam. Ovo mi je prvo putovanje. Šta znam o Brazilu? Moj život je fudbal, a i iz ove zemlje zemlje dolaze najveće zvijezde. Samo riječ Brazil asocira na Kopakabanu, Rio, de Janeiro... O Marakani da ne govorim. Sabma je tu neizostavna i nadam se da ćemo ju plesati.
Ostvarenje dječačkog sna
Ovo je bio i njegov dječački san, a zahvaljujući svom temperamentu i karakteru te prije svega upornosti da prevaziđe sve prepreke i teškoće na trnovitom sportskom putu, živi svoj san i na oficijalnu internet-stranicu N/FSBiH priča o odgovornosti, uzorima, navijačima, inspiraciji...
• Kao kapiten, predvodit ćete reprezentaciju na SP. Da li to doživljavate kao dodatnu odgovornost, opterećenje ili motivaciju?
S jedne strane jeste opterećenje, a s druge strane to je čast i dodatna motivacija. Biti kapiten jedne generacije koja je po prvi put odvela svoju državu na jedno veliko takmičenje i to SP je zaista čast. Predvoditi svoje momke, ako to tako mogu reći, odnosno svoje kolege na Mundijalu je zaista čast. S druge strane, normalno da je i opterećenje, jer u slučaju da se nešto loše dogodi, iako o tome ne želimo razmišljati, normalno je da ću ja uz selektora biti glavni i odgovorni za te stvari. Opet kažem, ne želim razmišljati, ali sve je moguće u našem sportu.
• Šta za Vas lično znači igranje na SP-u?
Kruna moje karijere. Ostvarenje snova iz djetinjstva.
• Često ste pred važne utakmice imali poseban ritual. Spremate li možda nešto posebno pred prvu utakmicu protiv Argentine?
Isto kao i moje kolege, neiskusan sam u tim situacijama, jer nikada nisam igrao na velikim takmičenjima. Ali, mislim da samim pojavljivanjem na SP-u i predstavljanjem svoje države i svog naroda, noseći grb svoje zemlje na prsima, predstavlja neki ritual. To će biti moj jedini rital, jer za SP se ne treba nešto posebno spremati i motivisati. Jednostavno, treba izaći i igrati od srca, onako kako smo svi navikli.
• Šta je obilježilo Vaše fudbalske početke?
Ne znam odakle da počnem... Mislim da je dolazak u reprezentaciju moj fudbalski početak. Meni su klubovi posao koji pokušavam odraditi maksimalno korektno. Ponekad čak i prekorektno... A reprezentacija mi je obaveza i nešto što me čini sretnim.
• Koje osobe imaju naveći uticaj na Vas na terenu i van terena?
Van terena otac, a na terenu ljubav prema domovini. Posebno kada pričamo o reprezentaciji.
• Imate li uzora među igračima?
To je prije svih bio Sergej Barbarez i on će to uvijek i ostati. Nekako je na posebnom mjestu u mom srcu i u mom životu. Ne samo kao kolega, nego i kao prijatelj.
• Mogu li navijači promijeniti rezultat utakmice?
Sigurno da mogu i to nam se događalo mnogo puta. Počevši od, po meni i najvažnije, utakmice u Žilini protiv Slovačke. Oni su praktički preokrenuli situaciju kada smo već bili na koljenima i u izgubljenoj situaciji, kada je naš san koji smo sanjali toliko godina došao u pitanje... I onda se digne jedan dio tribine, drugi, treći..., postignemo dva gola za pobjedu i nastavimo put prema našem snu.
Plesat ćemo sambu
• Čime biste se bavili da niste fudbaler?
Teško pitanje, koje mi često postavljaju, a na koje nemam odgovor. Ne znam jer u životu, od malih nogu, bavio sam se samo fudbalom. Nemam pojma u čemu bi bio dobar, a ne znam da li postoji posao koji bi me činio sretnim i ispunjenim.
• Da li ste nekad bili u Brazilu?
Nisam. Ovo mi je prvo putovanje. Šta znam o Brazilu? Moj život je fudbal, a i iz ove zemlje zemlje dolaze najveće zvijezde. Samo riječ Brazil asocira na Kopakabanu, Rio, de Janeiro... O Marakani da ne govorim. Sabma je tu neizostavna i nadam se da ćemo ju plesati.
